петак, 11. мај 2012.

среда, 3. новембар 2010.

mineralna ishrana biljaka

Ishrana biljaka

Mikroelementi i mikrodjubrivo

Za primenu mikroelemenata i mikrodjubriva u akvarijumskoj praksi je neophodno znati fiziologiju biljaka i
znacenje mineralne ishrane u zivotu najvisih cvetnih biljaka. U sadasnje vreme mi samo u opstim crtama
mozemo da pretpostavimo sebi karakter funkcionisanja toga ili drugog mikroelementa. Potrebu biljaka za
mineralima i mikroelementima utvrdjuju se proucivajuci njihov hemijski sastav a takodje iskustvom - gajuci
biljke u vodnoj sredini i dodavajuci u nju vestacki sastavljene hranljive smese (mesevine)..
Naucnim putem utvrdjeno da 15. elemenata imaju zivotno znacanje za biljke, izmedju kojih su 7. Makroelementi - "N", "P",
"K", "Ca", "Mg", "S", "Fe" - su potrebni u odnosno velikih kolicinama, a 8. elemenata - "B", "Mn", "Cu", "Zn",
"Mo", "Co", "V", "I" - su neophodni u veoma malim dozama (zato su i nazvani mikroelemntima). U zivim
tkivama biljaka su pronalazeni I vrlo male kolicine radioaktivnih supstanci. - "Ra", "U", "Th" i drugih. Biljka je
sposobna da usvaja iz sredine u kojoj raste veoma raznovrstne supstance. U toku istrazivanja hemijskog
sastava razlicitih zemljista i voda bilo je pronalazeno da sadrzaj u njima velikog broja elemenata moze da
se koleba u sirokim koncentracijama.
Do sadasnjeg vremena uloga vecine mikroelemenata u procesu
zivotne aktivnosti biljaka ostaja nerazjasnjena. Naucnici smatraju sasvim verovatnim da uopste svi poznati
elementi tako ili drugacije ucestvuju u zivotnim procesima. Svaki od mikroelementa ispunjava u zivotu biljaka
specificnu ulogu i, kao pravilo, ne moze da bude zamenjen drugim elementom mineralne ishrane.

"Bor". Pod uticajem "Bora" pojacava se usvajanje kalcijuma kod biljaka, popravljaju se ugljenihidratni i
belancevinasti metabolizam. Taj elemenat je potreban za normalnu deobu celija, njihovog rasta.
Mikrodjubriva od "Bora" su dobili narocito veliko sirenje. Taj mikroelemenat unose u sredinu u obliku tako
zvanih "B"-"M" mikrodjubriva sadrzavajucih 8-15% "Borne" kiseline i 27% oksida od "Magnezijuma" (prisutnost
"Magnezijuma" pojacava aktivnost "Bora"). Moguce je primenjivati "Bornu" kiselinu i boraks. "Bora" ima svim
zemljistima, u vodi mora, reka, jezera, barustina i ulazi u sastav zivotinjskih i biljnih tkiva.
Bili su provedeni eksperimenti o uticaju "Borne" kiseline na vodene biljke u mikrodozama. Oni su dali pozitivni
rezultatie. Sa povecanjem koncentracije "Borne" kiseline njen uticaj postaje otrovan. U sadasnje vreme
neophodnost "Bora" je dokazana za vise od stotine vrsta najvisih zemaljskih biljaka. Pokusaji promeniti ovaj
elemenat kakvim bilo dali su negativan rezultat. Najveca kolicina "Bora" unosi se sa drvenim pepelom
(pepeo), tresetom. Prema tome s unosenjem pepla i treseta potreba biljaka za "Borom" u tom ili drugom
stepenu se zadovolji. U tresetu taj elemenat vecinom se sadrzi u obliku organskih spajanja koja se ne
rastvaraju ili slabo se rastvaraju u vodi i zato njegovo usvajanje zavisi od brzine raspadanja treseta. "Bor" se
unosi u obliku "Borne" kisiline H3BO4 ili boraksa Na2B4O7 u odnosu 0,5 mg na 1 l vode.

"Mangan". Narocito su obilni "Manganski" zametci, omotac od semena i zelena lisca od biljaka. Sadrzaj
"Mn" u biljkama zavisi najpre od bioloskih osobina same biljke i od sadrzaja pokretnih formi tog elemenata u
sredini. Velika kolicina "Mn" se sadrzi i u vodenim biljkama. "Mn" pojacajuci aktivnost oksidativnih enzima,
pomaze velikom skupljenju u biljkama proizvoda oksidacije - askorbata I organskih kiselina, takodje I
oksidaciji gvozdja. Za normalnu zivotnu aktivnost biljaka "Fe" I "Mn" moraju da se nalaze u odnosu priblizno
2:1. Primecena takodje velika uloga "Mn" u procesu fotosinteze. Ipak treba uzimati u obzir da visak "Mn" u
sredini moze imati los uticaj na biljku. Kao mikrodjubriva moze da se koristi MnSO40,012% rastvorom kalijumpermanganat
(hipermangan) i sl. Unosi se u obliku MnSO4 u odnosu 0,4 mg za 1. litar vode.

"Bakar ". Sadrzaj "Cu" u biljkama kao i svakog drugog elementa zavisi pre svega od vrste biljke, a takodje i od
sredine njenog rasta. Njvise su bogati po opstem sadrzaju "Cu" crvena i žuta zemljišta, a najmanja njegova
kolicina se sadrzi u tresetu. Pod uticajem "Cu" pojacava se formiranje u biljkama belancevine, ugljenih
hidrata, ulja, vitamina C, popravlja se formiranje plodnostnih organa. Pri nedovoljnom sadrzaju "Cu" u
ambijentu biljke se lose razvijaju, snizava se sadrzaj hlorofila, organi biljaka gube boju i umiru

. "Cink". Ulazi u
sastav svih biljnih organizama. Takodje kao sto su "Mn" i "Cu" ima veliku ulogu u oksidno-oporavnim
procesima zivih organizama, ucestvuje u sintezi hlorofila i pojacava intenzivnost fotosinteze. Pozitivno utice
na ugljeni hidratni metabolizam I sintezu belancevinastih supstanca u biljkama, na stvaranje vitamina grupe
B,a takodje vitamina C I P, na proces oplodjavanja i razvoja klica. Specificna uloga "Zn" se zakljuca u
njegovoj sposobnosti pomagati rastu biljaka. Pod uticajem "Zn" u biljaka se povecava stvaranje hormona
rasta. Pri odsutnosti tog elementa u sredini biljke ginu uskoro posle izrastanja, bez obzira na prisustvo sih
drugih elemenata ishrane. U svojstvu mikrodjubriva moze da se koristi ZnSO4.

"Molibden". Znacajno deo "Mo" u zemljistu i vodi je spojeno sa organskim materijama sredine I pretvara se
u pokretnije oblike samo uz mineralizacije. Zato svi procesi koji pomazu raspadanju organskih materija,
pojacavaju pokret "Mo" u sredini. "Mo" je neophodan biljkama za stvaranje enzima, pod uticajem kojih
desava se oporavak "nitrate nitrogen" u celijama. Zato on ima veliku ulogu u azotnom matabolizmu biljaka I
sintezi belancevine, pomaze usvajanju azota, rastvorenog u vodi.
"Kobalt". Se sadrzi u biljkama u razlicitim
kolicinama obzirom na vrstu biljka i uslova u kojima rastu. Najveci sadrzaj "Co" je pronadjen u vodenim
biljkama, ima ga manje u macvarnim biljkama. Kao nedostatak tako i suvisak "Co" negativno uticu na
razvoj biljka.
"Vandijum". Istrazivanje uloge "V" u procesu fotosinteze je otkrilo da nedostatak tog elementa
izaziva znacajno smanjenje sadrzaja hlorofila u biljkama. Brzina fotosinteze,razracunana na jedinicu hlorofila,
na pozadini velikog intenziteta svetla uz nedostatak "V" dvaput se smanjila; uz nejako svetlo dodavanje "V"
nije imalo znacajnog uticaja na brzinu fotosinteze. Otkrivena takodje pozitivna uloga "V" u fiksiranju
mikroorganizmama atmosferskog azota.
"Jod". Osnovni izvor "I" u zemljistu I vodnoj sredini je atmosferski "I".
Sadrzaj "I" u biljkama takodje kao I svakog drugog elementa zavisi od niza faktora, najbitniji od kojih su
bioloske osobine same biljke I sadrzaj pokretnih oblika tog elementa u sredini rasta. Mineralna ishrana
biljaka.
Rast i razvoj biljaka u znacajnom stepenu zavisi od uslova ishrane, posebno mineralne, koja utice na sve
strane zivotne aktivnosti. Zato istrazivanje mineralne ishrane biljaka ima ne samo teorijski, vec i veliki prakticni
znacaj.
Za hranjenje biljaka koriste vecinom "N", "P", "K" djubriva, stim da "N" i "P" mogu nastati u akvarijumu( riblji izmet, nepojedena hrana, truljenje bilja, otpustanje hranljive podloge...) , Kalijum se mora dodavati!
Od "N" djubriva veoma cesto se koristi KNO3,NaNO3, Ca(NO3)2, (NH4)2SO4, NH4NO3, CO(NH2)2, CaCN2.
Od "P" djubriva se koristi KH2PO4, Ca(H2PO4)2.
"K" djubriva su hloridni "K", sumporno kiseli "K", prirodni minerali KCL-NaCL, KCl- MgCl2 6H2O.KCL,K2SO4
Mineralna djubriva se unose u akvarijum u obliku rastvora. Ali cesce za akvarijume, pri stalnom menjanju
vode, koriste komplikovana mineralna djubriva, u sastav kojih ulaze mikroelementi. Pri zbijenom stanovnistvu
ribama akvarijuma kolicina mineralnog djubriva moze da bude neznacajna - oko 1 g. na 100 litara vode
akvarijuma jednom u nedelju. U akvarijumu gde ima velikog broja biljaka i nevelike kolicine riba mineralno
hranjenje mora da bude 2 g. na 100 litara i moze da se unosi cesce od jednog puta nedeljno.
TEKST: Ivanovic Milan
Za koriscenje teksta u celini ili delova teksta traziti dozvolu autora!

уторак, 20. април 2010.

Proserpinaca palustris cvet
Blyxa japonica pupoljak pred cvetanje pod vodom
Rotala rotundifolia

Limnophila aromatica

Limnophila aromatica
Rotala rotundifolia i Limnophila aromatica
Monosolenium tenerum
Izgeled jednog nezavrsenog akvarijuma